Kompostiranje

Sve veći tržišni asortiman pa čak i „gladne oči“ dovode do kupovine sve veće količine hrane koja kasnije, nažalost, završava u kantama za smeće. Osim domaćinstava tu su i restorani koji višak hrane bacaju, a toliko toga se može iskoristiti.

Situaciju možemo promeniti na samo jedan način. Pokrenuti kompostiranje!

Restorani i domaćinstva predstavljaju velike izvore hrane i ostalog kompostnog materijala koji više  ne predstavlja smeće već sirovinu koja se može upotrebiti.

Kompostiranjem bi se doprinelo lepšoj  i čistijoj životnoj sredini. Ova metoda se sve više počinje primenjivati.

Šta je kompostiranje?

Kompostiranje je biološki proces razgradnje organske materije pri čemu je neophodno prisustvo vazduha i aerobnih mikoorganizama, a krajnji proizvod je kompost (sličan je humusu).

Šta se može kompostirati, a šta ne?

Kompostirati se može:

  • Trava, lišće, grane;
  • Talog od kafe;
  • Cveće;
  • Hleb;
  • Ljuske od jaja;
  • Ostaci drveta;
  • Kesice čaja;
  • Manje količine papira bez boje, zamašćen papir (npr.od hrane);
  • Sveže voće, povrće…

Ne kompostira se :

  • Semena korova;
  • Otpatke od kuvanih jela;
  • Pelene;
  • Izmet;
  • Meso;
  • Kosti;
  • Lišće oraha;
  • Časopise u boji…

Kako kompostirati?

Napraviti komposter je relativno lako i postoji nekoliko mogućnosti. Sada ćemo navesti samo jednu.

Komposteri mogu biti od plastičnih ili metalnih kanti (ali da na dnu imaju rupice) ili od na primer drvenih paleta.

Gomila u komposteru treba da bude velika oko 1m. Mada se može kompostirati i bez metalne ili plastične kante , ali je poželjno da se ogradi kako bi bilo urednije i lakše za održavanje.

Materijali za kompostiranje se mogu podeliti u zelene (trava, ostaci voća i povrća, talog kafe) i smeđe (kora drveća, grančice, papir, slama).

Zeleni su bogati proteinima i doprinose bržem rastu korisnih mikroorganizama, dok su smeđi materijali bogati ugljenim hidratima i oni su izvor hrane mikroorganizmima.

U komposter ubacite sve što se može kompostirati i zatim to treba prekriti. Prekrivanjem se štiti od svetla, prekomerne vlage- u zimskim mesecima i od suše u letnjim.

Prekrivanje možete obaviti sa kartonom, lišćem ili tankim slojem zemlje. I tako nakon svakog unetog sloja kompostnog materijala.

Kompostilište ne sme biti na kamenu ili nekom drugom nepropusnom materijalu.

Kompostna gomila je poželjno da bude u hladu zbog odgovarajuće vlažnosti. A ukoliko bude na suncu brže će se razložiti ali kompost će biti suv. Ukoliko je kompost suv, može se dodati vode, ali ukoliko bude suviše vlažan potrebno je uraditi drenažu.

Kompost je potrebno i redovno mešati, a gomila se okreće svaka tri meseca ili ukoliko se ulegne.

Dobar kompost nema neprijatan miris. Zreo kompost je tamno smeđe do crne boje, dok je nezreo kompost je kiselkastog mirisa, nejednačenog izgleda (vide se delovi lišća i ostalog kompostnog materijala) i takav kompost treba ostaviti da još odstoji.

Proces kompostiranja može da traje od par meseci do godinu dana, što zavisi od niza faktora.

Faktori koji utiču na proces kompostiranja:

  • Temperatura;
  • Vlažnost;
  • pH vrednost;
  • veličina čestica…

Najpovoljnije vreme za kompostiranje je proleće.

Kompost se može koristiti za:

  • Ishranu bilja u proizvodnju voća, povrća, cveća;
  • Povećanje plodnosti zemljišta i strukture;
  • Bioremedijaciju i prevenciju zagađenja.

Osnovna razlika između kompostiranja i biološke razgradnje je u tome što je kompostiranje kontrolisan proces.

 Šta se postiže kompostiranje?

  • Smanjuju se količine biorazgradivog otpada.
  • Smanjuju se količine otpada na deponijama.
  • Zaštita životne sredine.

 

Prednosti kompostiranja:

  • Otvaraju se nova radna mesta;
  • Zaštita životne sredine;
  • Dobija se kvalitetan proizvod za zaštitu biljaka;
  • Ostvaraju se dobit od prodaje humusa;
  • Manje količine biorazgradivog otpada;
  • Ušteda prirodnih resursa…

Nedostaci kompostiranja:

  • Visoka početna ulaganja i obuka kadrova;
  • Nedovoljno ispitano tržište;
  • Mogućnost pojave štetočina i neprijatnih mirisa;
  • Skladištenje i transport proizvoda.

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine na području Srbije postoji sedam objekata za kompostiranje. Na osnovu čega možemo zaključiti da je proces moguć ali i da nam ostavlja prostora za napredovanje za još dosta radnih mesta i još manje otpadnog materijala.

Na osnovu iznetih činjenica i vašeg odnosa prema životnoj sredini zavisi da li ćete nešto promeniti.

Ukoliko neko i nije u mogućnosti da kompostira uvek se može otpad razvrstavati kako se bar ne bi smanjila reciklabilna moć reciklabilnih materijala.

Na ovome se još treba poraditi kako sa pogleda širenja ekološke svesti tako i sa uvođenjem većeg broja kontejnera, separacijom smeća ali i pomoću kazni.

Još nije kasno da sačuvamo našu prelepu prirodu i omogućimo i našoj deci da uživaju u njoj i vide lepote koje smo i mi.

Kako ja mogu pomoći?

  • Mogu kupovati umereno hrane kako bi sprečio bacanje.
  • Mogu razdvajati materijale.
  • Višak hrane mogu podeliti sa prijateljima, komšijama.
  • Ukoliko znate da neko kompostira mogu mu predati/prodati svoj organski otpad.
  • Ukoliko imate baštu možete i sami kompostirati, cela porodica u akciji. J
  • Ukoliko znate da neko proizvodi velike količine organskog otpada možete ga posavetovati da kompostira.

 

 Pogledaj i ” Kako ja doprinosim životnoj sredini

   Pogledaj i ” 5 načina  pomoću kojih možemo da doprinesemo životnoj sredini

Ukoliko ste i vi jedan od onih što kompostira ili pak poznajete nekoga napište u komentar tako bi ste svojim primerom nekog podstaknuli i ostavili svoj doprinos našoj životnoj sredini, našoj deci.

 

Advertisements