Izvori zagađenja životne sredine

U savremenom životu, usled prisustva velikog broja automobila, raznih mašina, hemikalija i ostalog teško je znati šta je najveći zagađivač životne sredine. Možda i nije problem ništa od navedenog već to što se ne vodi briga o otpadnim materijalima, gasovima ili tečnostima. 

Životna sredina je sve što nas okružuje, a na koju delujemo direktno ili indirektno. Iz čega možemo zaključiti da je dotiču sve oblasti (medicina, saobraćaj, poljoprivreda), a kumulativ svega toga verujem da vidite u svojoj okolini ili bar na televiziji. 

 Pod zagađenjem se mogu smatrati svi proizvodi (čvrsti,tečni, gasoviti) koji narušavaju normalno funkcionisanje prirode. Izvori zagađenja takođe mogu biti pokretni i nepokretni. Nepokretni (stacionarni) su fabrike, toplane, domaćinska ložišta, dok su pokretni (mobilne) saobraćajna prevozna sredstva. 

Izvori zagađenja životne sredine mogu biti prirodni i antropogeni. 

Prirodni izvori zagađenja

Prirodni izvori zagađenja nastaju samim prirodnim procesima i pojavama koje se odigravaju na Zemlji, bez volje ili delovanja čoveka. 

Prirodno zagađenje najčešće nastaje spontano. U prirodne izvore zagađenja spadaju:

  • Vulkani;
  • Dim šumskih i stepskih požara;
  • Deflacija;
  • Oluje;
  • Kosmička prašina;
  • Zemljotresi;
  • Mineralni i termalni izvori;
  • Elementarne katastrofe mogu biti praćene značajnom emisijom zagađujućih materija u vazduhu;
  • Površine okeana mogu biti izvor CO2, CO, H2S, hlorida i itd…

Vulkan 

 

vulkani
Izvor:  http://www.opsteobrazovanje.in.rs

Reč vulkan nastala je od latinske reči vulcanus – planina koja gori, tj. od reči Vulcan – Bog ognja i vatre u starom Rimu. 

Vulkani se sastoje od vulkanske kupe (nastale nagomilavanjem lave na površini) i kratera (otvora kroz koji izbija erupcija). 

Vulkani mogu biti aktivni, uspavani i ugašeni

Iz vulkana povremeno ili stalno izbijaju vreli gasovi i vodena para, a povremeno i magma, pepeo i komadi čvrstih stena (vulkanske bombe). Iznenadno i burno izbacivanje magme, pepela i gasova naziva se erupcija. Kad magma izbije na površinu naziva se lava, a brzina njenog kretanja zavisi od njene gustine i nagiba vulkanske kupe. Pri vulkanski erupcijama se emituju velike količine prašine što može uticati na količinu toplote koja sa Sunca dospeva na našu planetu. Pošto ove čestice dospevaju u zonu snažnih stratosfernih strujanja pa bivaju raznesene na velke udaljenosti, čime se zagađenje “globalizuje”. Čestice prašine i sulfatni aerosoli u stratosferi ostaju i do 5 godina. 

Vulkanske erupcije mogu da dovedu do sniženja prosečne temperature na Zemlji u dužem vremenskom periodu.

Osnovni elementi vulkana su:
  1. Vulkanska kupa;
  2. Krater;
  3. Kanali;
  4. Ognjište;
  5. Magma-lava.

Požari

Pozar.png
Izvor: http://www.bh-index.com

Veličine požara zavise od tipa vegetacije, vetra. Požari prirodnog porekla najčešće su uzokovani munjama. 

Sagorevanjem drveta oslobađa se ugljen monoksid (CO), ugljen dioksid (CO2), sumpor dioksid (SO2), oksidi azota (NOX).

Ugljen dioksid je  bez mirisa, zagušljiv, nezapaljiv, teži od vazduha.  Ugljen monoksid prouzrokuje oštećuje mišiće, bubrege, pluća, oštećuje oko, čulo sluha i ravnoteže, metabolički poremećaji.

Požarima se ugrožavaju prirodna dobra, zdravlje živih bića, materijalna dobra i životna sredina mnogih organizama. 

Deflacija

Deflacija predstavlja raznošenje zemlje i peska što može dovesti do velikih šteta, smanjenja plodnosti zemljišta… Najčešće je izražena u pustinjama, polu-pustinjama, stepama).

Oluje  

Oluje su česta  pojava današnjice i njima se mogu raznosti zagađujuće materije na velike razdaljine, osim toga mogu i da uništavaju prirodna dobra. 

Kosmička prašina 

Kosmička prašina se sastoji od sitnih čestica i od čvrstog materijala i nalazi se u svemiru. Sastav i veličina čestica varira u zavisnosti od  okolnosti u kojima se stvara prašina.  Kosmička prašina se smatra da može biti i radioaktivna što može da utiče na zdravlje živih bića. 

prašina u svemiru.png
Izvor: https://sr.wikipedia.org

Zemljotresi

Zemljotres nastaje zbog oslobadanja energije u nekom delu zemljine kore ili u pukotinama u zemlji. Energija koja se oslobodi se prenosi putem talasa na razne delove Zemlje i tada može doći do pucanja u litosferi, podrhtavanja i pomeranja tla – i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. 

zemljotres.jpg
Izvor: http://www.empatija.com
z1
Izvor: http://www.gf.uns.ac.rs

Osim  što dovode do uništavanja puteva, mostova mogu da dovedu i do požara usled podrhtavanja nekih fabrika ili ukoliko su gasovodi u pitanju ili do ispuštanja opasnih hemijskih sredstava.

Antropogeni izvori zagađenja 

Antropogeni izvori zagađenja nastaju dejstvom čoveka. Čovek je taj koji svojim delatnostima i sebičnim ponašanjem ugrožava kvalitet životne sredine, a svi imamo pravo na čistu životnu sredinu. 

Ljudske delatnosti koje utiču na životnu sredinu su:

  • Industrija;
  • Saobraćaj;
  • Poljoprivreda;
  • Rudnici;
  • Urbani razvoj;
  • Turizam

Stepen zagađenja životne sredine zavisi i od vrste industrije, proizvoda, delatnosti i ostalih faktora. U narednom delu teksta ćemo se osvrnuti na to kako te delatnosti mogu da utiču negativno na životnu sredinu ukoliko se nesprovode mere zaštite životne sredine. S toga je bitno osvestiti značaj čiste životne sredine i održivo upravljanje otpadom. 

Što se tiče uticaja industrije na životnu sredinu je opširna tema, jer stepen i vrsta zagađenja zavisi od mnogo faktora (vrsta proizvodnje, veličina industrije, količine i vrste otpada i slično). Ukoliko bi obrađivali ovu temu detaljno bilo bi potrebno fokusirati se samo na jednu oblast (npr.mesna industrija, farmaceutska industrija, proizvodnja mineralnih đubriva…) i pristupiti izveštajima ali i iskustivma radnika, kako bi imali što realniji izveštaj trenutnog stanja firme i njenog uticaja na životnu sredinu i zdravlje radnika. Ovo bi mogla biti jedna od tema u nekom od narednih postova. 🙂 

Saobraćaj 

Transport je stalna, neophodna i komplementarna ljudska potreba ali je i značajan izvor zagađenja životne sredine. Svakim danom sve je više vozila na putevima koji doprinose zagađenju vazduha. Pored kopnenog saobraćaja sreće se i vodeni i vazdušni.

Emisija izduvnih gasova i saobraćajne buke prvenstveno zavisi od tipa motora koje koristi motorno vozilo. Do zagađenja vazduha dolazi usled sagorevanja goriva u motornim vozilima. Tokom sagorevanja u motornim vozilima oslobađa se energija i ispušta se ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo, čađ… Dizel motori znatno manje emituju ugljen-monoksid i ugljovodonik, ali više azot-okside i značajno više čestice čađi. Kad ovi gasovi dospeju u atmosferu dolazi do hemijskih reakcija pri čemu nastaju opasna jedinjenja (sumporna i azotna kiselina). Od njih nastaju kisele kiše koje zagađuju vode, zemljište, šume, ali i materijalna dobra. 

Zagađenom vazduhu  doprinosii loš kvalitet goriva.

Kopneni saobraćaj.png
Izvor:   https://tehnickosevojno.files.wordpress.com

Sadržaj izduvnih gasova je sličan drumskom saobraćaju. Vazdušni saobraćaj, u odnosu na druge vidove tansporta, učestvuje sa 2% u ukupnoj proizvodnji ugljen-dioksida antropogenog porekla. Da bi se bolje sagledala različitost gasova, izvori su podeljeni u četiri kategorije: emisije vazduhoplova; emisije opsluživanja vazduhoplova; infrastruktura ; drumski saobraćaj.

Vazdušni saobraćaj.png
Izvor: http://www.aviokarta.net/slobode-u-vazd-saobracaju/

Posledice aerozagađenja su velikih razmera, dolazi do globalnog zagrevanja, kiselih kiša, oštećenja ozonskog omotača, uticaj na zdravlje živih bića. Biljke gube hlorofil, zaustavljaju se procesi fotosintese i rasta. Kod životinja dolazi do poremećaja disajnih procesa (bronhitis, astma, rak pluća). Ni čovek nije izostavljen. Deca su najosetljivija na zagađen vazduh. Usled zagađenog vazduha dolazi do plućnih i kožnih oboljenja, ali i zagađenja hrane.  

Vodeni saobraćaj.png

Izvor: http://www.index.hr

Vodeni saobraćaj takođe dovodi do zagađenja životne sredine usled utovara, istovara, zagađivanje vode izbacivanjem otpadaka iz plovnih objekata, zagađivanje vode pri oštećenju i potapanju plovnih objekata, čišćenja i podmazivanja broda. Otpaci koje se izbacuju su raznovrsni, a sačinjava ih pepeo goriva, otpadne vode iz sanitarnih uređaja, ambalaža i čvrsti otpaci, sredstva za pranje i čišćenje i dr.

Naftna mrlja.png
Naftna mrlja Izvor: http://www.pressonline.rs

Naftne mrlje predstavljaju još jedan oblik zagađenja životne sredine i one nastaju kada se nafta prolije u životnu sredinu, naročito vodenu površinu.

Prolivena nafta prodire do kože ptica i sisara, čime ograničava njihovu sposobnost da se zaštite od različitih promena temperature i umanjuje njihovu sposobnost da plutaju na vodi. Čišćenje i oporavak od naftnih mrlja je težak proces i zavisi od mnogo faktora. Neki od tih faktora su vrsta prolivene nafte, temperatura vode (koja utiče na isparavanje i biodegradaciju), i tip obale i plaže. Proces čišćenja može da potraje nedeljama, mesecima ili čak godinama.  Prazni tankeri su suviše laki tako da se moraju puniti vodom koja se potom ispušta u more.

Ovaj tekst ne treba da Vas obeshrabri, niti da govori samo o negativnom uticaju. Naprotiv, saobraćaj nam je omogućio da idemo na prelepe udaljene destinacije, omogućio nam je da upoznajemo ljude, da vidimo njihovu kulturu i hranu, i još mnogo toga. Ali opet treba uzeti u obzir i njegov uticaj na životnu sredinu i primeniti sve mere kako bi se smanjilo zagađenje vode, zemljišta i vazduha. Širenje ekološke svesti, postavljanje filtera na automobile, autobuse, kamione, korišćenje gradskog prevoza, češća vožnja bicikli, rolera, uvođenje čistih tehnologija i goriva, ozelenjavanje prostora, pažljivo rukovođenje sa tankerima na moru, okeanu, i još mnogo toga bi doprinelo čistijoj životnoj sredini.

Poljoprvreda

Poljoprivreda je razvijenija nego pre 20 ili više godina. Razvoj poljoprivrede nam je omogućio veće prinose, bolji kvalitet i ona je neophodna jer nas prehranjuje. Međutim, neadekvatna upotreba pesticida, đubriva i obrada zemljišta se smatra antropogenim izvorom zagađenja, što će dovesti u pitanje kvalitet zemljišta, hrane i zdravlja ljudi. S toga je neophodno pravilno upotrebljavati pesticide, mineralna đubriva. 

Резултат слика за poljoprivreda
Izvor: https://zivotnasredinabynatasa.blogspot.rs

 

Zagađenja mogu da potiču od: 

  • Pripreme mineralnih đubriva;
  • Primene pesticida;
  • Iscrpljivanja zemljišta;
  • Nakupljanja soli i minerala zbog navodnjavanja;
  • Odlaganja stajskog đubriva;
  • Odlaganja otpadaka iz poljoprivrede,;
  • Odlaganja otpadaka iz proizvodnje hrane. 

Zagađenje pesticidima je vrlo često i dešava se jer se primenjuju i na poljoprivrednim ali i na nepoljoprivrednim površinama (zaprašivanje radi suzbijanja komaraca). Pesticidima se obrađuju i semena različitih biljnih kultura. Zaprašivanje pesticidima se vrši raspršivanjem po vazduhu, odakle pada na površinu biljke, ali i okolo. Iz vazduha bilo neposredno u toku raspršivanja, bilo kasnijim procesima taloženja, pesticidi dospevaju na površinu tla ili vode. Zbog procesa mešanja u vodi, ili padavinama pesticidi prodiru u unutrašnje slojeve vode i tla, a kao posledica kruženja supstance u prirodi se mogu uneti u sve životne sfere i dovesti do zagađenja zemljišta i podzemnih voda.

Današnja znanja, literatura, veliki izbor đubriva i pesticida, poljoprivredne zajednice nam omogućavaju da očuvamo zemljište, naš izvor života. 

Poljopirvreda.png
Izvor: http://www.novosti.rs

Osim što je potrebno primenjivati dozvoljene doze, nakon toga treba propisno odlagati otpadne kutije, flaše jer se i one smatraju izvorom zagađenja. Ovim postupcima ne samo da ćete imati veće prinose već ćete čuvati životnu sredinu. Svojim postupcima učite i Vašu decu da i ona nastave istim putem, ali i da nekog posavetuju. 

Rudnici

Rudnici dovode do degradacije životne sredine pri celom svom postupku (od vađenja ruda, preko transporta, skladištenja, do njene obrade). 

Rudnik
Izvor: https://sr.wikipedia.org

Do zagađenja dolazi usled  iscrpljivanja resursa, razaranja geološke sredine, zagađivanja podzemnih i površinskih voda, prerade, prašina…

Zagađenje životne sredine može biti na više načina:

  • Degradacija površine terena zahvaćenih površinskim kopovima;
  • Degradacija površine terena odlaganjem materijala rudne jalovine;
  • Izmena prirodnog reljefa terena;
  • Pojava gorskih udara usled izvođenja podzemnih rudarskih radova.

Zagađenje životne sredine otvaranjem rudnih ležišta počinje intenzivnom emisijom niza štetnih i opasnih supstanci u prirodu, zatim dolazi do rastvaranja štetnih supstanci u vodama rudnika i do razvijanja većih ili manjih količina prašine. Zatim se vrši utovar i transport rude. Ovo obično zagađuje životnu okolinu jer se pojavljuje prašina. Sledeći korak, mlevenje i flotacija rude. Mlevenje se vrši obično uz prisustvo vode koja inače smanjuje emisiju prašine, pa je takva voda vrlo zagađena i ne sme se ispuštati u recipijent. 

Sa rasušenih jalovišta raznosi se prašina, a jalovišta zbog velike količine jalovine, zauzimaju ogromne površine, pa samim tim u velikoj meri degradiraju životnu sredinu. 

Sprečavanje emisije opasnih supstanci tokom vađenja i pripreme rude sastoji se iz dva dela. Prvi se odnosi na sprečavanje prodiranja zagađenih rudničkih voda i voda iz postrojenja za pripremu rude u površinske i podzemne vode, a drugi na sprečavanje emisije prašine i štetnih gasova u atmosferu.
 Da bi se sprečila emisija prašine i gasova u atosferu, vrši se prskanje ili prelivanje vodom materijala koji stvara prašinu, ili postavljaju odgovarajući filteri za prašinu na mesta gde se ona javlja, kada je to moguće.

Urbani razvoj 

Urbani razvoj je doveo do veće produkcije, uvoza i potrošnje raznih materijala. Međutim, do povećanja količina otpada i zagađenja životne sredine prouzrokovao je loš način upravljanja otpadom i smanjenje svesti o značaju čiste životne sredine. Urbani razvoj je prosto nemoguće zaustaviti, ali je moguće bolje organizovati raspodelu poslova u gradovima, povećati broj kontejnera i rad zaposlenih, organizovati radionice iz oblasti životne sredine i slično, vršiti edukacije zaposlenih, pojačati inspekcijski rad, biti dostupan građanima ukoliko imaju neki problem.

Što se tiče turizma kao antropogenog zagađivača možda trenutno ne predstvalja značajni problem, ali verujem da bi u budućnosti mogao. Može da prouzrokuje sve veću gradnju u zaštićenim oblastima, na planinama, a sve to kako bi se privukli strani turisti i povećao budžet. Ovakav način bi mogao biti prihvatljiv ali uz izradu strateškog plana uticaja na životnu sredinu, nakon što su uzete u obzir sve prednosti i mane. 

Čovek je taj koji svojom nepromišljenosti doprineo narušavanju kvaliteta životne sredine, nemisleći na naredne generacije. Ni sad nije kasno da se probudimo i delujemo. Mali koraci dovode do promena. Kad bi bar smanjili vožnju automobila i do radnje otišli peške, kad bi gradskim prevozom otišli na posao, kad bi nekom isto to preporučili, verujem da bi ostavili svoj trag i doprineli očuvanju prirode. To joj i dugujemo s obzirom da nam obezbeđuje, mesto i hranu za život.

Reference:

Dragan Veselinović* Dragan Marković * Verica Agatonović-Malinović * Verica Tomić 
Izvori zagađenja životne sredine udžbenik za II razred srednje škole 
Godina izdanja: 2008
Izdavač: Zavod za udžbenike

 

https://sites.google.com/site/prirodnekatastrofe236/zemljotresi

https://zivotnasredinabynatasa.blogspot.r

http://www.kakopedija.com/

http://www.opsteobrazovanje.in.rs

http://www.alkom.rs/sites/biology-science/site/files/ekotoksikologija/06-Ekotoksikoloski-aspekti-pozara.pdf

https://sr.wikipedia.org

http://www.gf.uns.ac.rs/~zbornik/doc/ZR22.04.pdf

http://www.index.hr/Vijesti/clanak/skrivaju-naftu-na-tankerima-kako-bi-zaradili-kada-cijena-poraste/416976.aspx

http://www.aviokarta.net/slobode-u-vazd-saobracaju/

http://apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic%20-%20Saobracaj%20i%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu%20.pdf

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/278843/naftna-mrlja-na-dunavu-blizu-granice-sa-srbijom.html

https://sr.wikipedia.org

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:537185-Evropi-smetaju-nasi-pesticidi

https://zivotnasredinabynatasa.blogspot.rs/2015/10/poljoprivreda-kao-zagaivac-zivotne.html

http://www.ecotopia.rs/active/sr-latin/home/resources/zemljiste.html

http://www.rgf.rs/predmet/RO/III%20semestar/Osnovi%20hidrogeologije/Predavanja/OsHG%2014%20-%20Rudnicke%20vodei%20i%20zivotna%20sredina.pdf

 

Advertisements