Biodiverzitet

Osluškujući  potrebe svojih čitalaca odlučila sam da pišem i o biodiverzitetu.

BiodiverzitetVrlo je bitna tema s obzirom da smo u neraskidivoj vezi sa prirodom i da prosto zavisimo od nje. S toga se trebamo više potruditi i pomoći joj da se oporavi dok još može.

Tokom čitave istorije čovek je taj koji je svojim postupcima uticao na prirodu i menjao je. Ljudska civilizacija je ta koja je stvorila i pokrenula brojna ekološka pitanja i dovela do borbe za egzistenciju za mnoge biljne i životnjske vrste.

Dobra vest je to što još imamo vremena da sačuvamo postojeće i da doprinesemo i obezbedimo uslove za opstanak ugroženih vrsta.

Današnja znanja nam mogu pomoći da ostvarimo svoj cilj.

Svaki doprinos i trud je podjednako važan. Svojim primerom pomažemo drugima da i oni shvate i da se pokrenu kako bi spasili vrste koje se mogu spasiti i svojoj deci obezbedili zdrave uslove za život i mogućnost da vide raznovrsnost flore i faune koju smo i mi imali.

Biodiverzitet

Pa hajde da počnemo. 

Šta je biodiverzitet?

Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji.

Potiče od grčkih reči bios-život, diversitet-raznovrsnost.

Biodiverzitet podrazumeva sve vodene ekosisteme i ekološke komplekse čiji su deo ali i raznovrsnost u okviru vrsta, između vrsta kao i između ekosistema.

Biodiverzitet obuhvata raznovrsnost flore, faune, virusa, bakterija, gljiva…

y7ui.jpg asc mojamica maca.jpg

100_1893.JPG

Tri najvažnije komponente biodiverziteta:

  1. Genetski diverzitet – odnosi se na varijaciju gena unutar vrste, što omogučava stvaranje novih biljnih sorti i životinjskih rasa i omogućava vrstama u divljini da se prilagode promenama u okolini
  2. Diverzitet vrsta – odnosi se na raznolikost i abudancu vrsta unutar nekog geografskog područja. Bogatsvo vrsta se odnosi na broj različitih vrsta u podrčju. Sve vrste na našoj planeti od postanka života do danas predstavljaju specijski diverzitet. 
  3. Diverzitet ekosistema – odnosi se raznovrsnot staništa.

 

Klasifikacija diverziteta po Whittaker-u (1972):

  • Alfa diverzitet – se odnosi na raznovsnot unutar određene oblasti ili ekosistema i obično je izražen brojem vrsta u tom ekosistemu.
  • Beta diverzitet -poređenje raznovrsnosti između ekosistema
  • Gama diverzitet – je mera opšte raznolikosti unutar nekog velikog regiona . 

 

Procenjuje se da na Zemlji živi preko 80.000.000 vrsta, a po nekim skromnijim procenama taj se broj kreće oko 30 – 35.000.000 vrsta, a do sada je determinisano oko 1,5 miliona vrsta.

Smatra se da je ukupan broj opisanih vrsta 1,747,851 (prema LeCointre i Guyader, 2001).

Kako bi se lakše pratila brojnosti raznovrsnost vode se  tzv. Crna knjiga I tzv. Crvena knjiga.

Crne knjige predstavljaju spiskove izumrlih vrsta.

Crvene knjige su specijalizovane publikacije sa naučnim podacima o ugroženim biljnim vrstama radi njihove zaštite i zaštite njihovih staništa. U njima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti prema klasifikaciji stepena ugroženosti:

  • retke vrste,
  • vrste u opsanosti od istrebljenja,
  • ranjive vrste.

 

Cilj crvenih knjiga je da :

  • omogući praćenje stanja populacija vrsta,
  • razvije ekološko obrazovanje kako bi razvili svest kod ljudi i shvatili značaj vrsta,
  • otkirvanje uzroka koji dovode do ugroženosti vrsta, staništa.
  • Popisivanje ugroženih vrsta.

Nadam se da ste uživali u tekstu i naučili nešto novo.

Ukoliko i vi imate neku temu pošaljite mi mail, ili u komentar ostavite predlog teme.

 

Advertisements