Arhuska konvencija; Pariški sporazum

Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji “Životna sredina za Evropu” Arhusu (Danska). Ona je novi međunarodni zakon u oblasti životne sredine, takođe je, i Konvencija o vladinoj odgovornosti i transparentnosti u donošenju odluka.
Osnovni sadržaj konvencije je sledeći:
  •  Pristup informacijama
  • Pravo javnosti da  učestvuje u donošenju odluka vezanih za životnu sredinu
  • Pristup pravosuđa u slučaju kada su dva prethodna prava povređena
Konvencija je, u smislu uspostavljanja jasnih obaveza državama članicama i njihovim vlastima prema javnosti u regulisanju pitanja pristupa informacija, učešća javnosti u donošenju odluka i pristupa pravosuđu.
Arhuska konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Konvenciu je do sada ratifikovalo 17 država: Armenija, Azerbejdžan, Albanija, Belorusija, Danska, Italija, Moldavija, Gruzija, Rumunija, Ukrajina, Turkmenistan, Tadžikistan, Makedonija, Mađarska, Kirgistan, Estonija, Kazahstan.
Pariški sporazum predstavlja globalni sporazum o klimatskim promenama koji je 12.decembra 2015.godine, pri čemu se 190 zemalja uključujući Srbiju  obavezalo da će progresivno smanjivati svoje emisije gasova staklene bašte.
Glavni cilj sporazuma jeste ograničavanje globalnog zagrevanja. Prosečna temperatura u svetu se već povećala za blizu jedan stepen Celijusa (pa i više na Antrktiku i Mediteranu). Da bi se zagrevanje zadržalo u okvirima od 2°C trebalo bi da se zaustavi rast emisija gasova sa efektom staklene bašte i da se zatim smanje za 40% do 70% u periodu od 2010.do 2050.godine, navode stručnjaci za klimu.
Izvor:
Advertisements