Sad znam da…

Sad znam: 

  • da energija koja se uštedi recikliranjem samo jedne staklene flaše može se upotrebiti da sijalica od sto vati neprekidno gori čak četiri sata.
  • da se papirna maramica u prirodi razgradi za 3 meseca.
  • da prosečna bukva daje na svaki sat 1,7 kg kiseonika, a dnevno proizvede kiseonika dovoljno za 64 osobe.
  • da se od 20 plastičnih flaša koje se recikliraju može napraviti dukserice.
  • da su najveći proizvođači bezalkoholnih pića (Coca Cola i dr.) nastoje da do 2020 naprave plastiku koja bi se pravila od prirodnih biljnih vlakana i bila biorazgradiva.
  • da jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata.
  • da većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje, koja se može reciklirati.
  • da kada se aluminijum reciklira koristi se 95% manje energije, a 85% manje energije za bakar.
  • da odbačena aluminijska konzerva, limenka piva ili soka može zagađivati okolinu idućih 500 godina.
  • da hlor je u stanju da uništi ozonski omotač, koji štiti zemlju od ultraljubičastog zračenja.
  • da je papir otkriven pre 2 000 godina u Kini i da se proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze.
  • da preko 1.000 različitih vrsta materijala se koristi da bi se napravili naši elektronski uređaji i njihove komponente.
  • da većina ljudi kupuje novi telefon svake dve godine i da se više od 90% materijala  mobilnog telefona može reciklirati (ne uključujući bateriju). Pravilnim postupanjem moguće  je količinu toksičnog materijala smanjiti na svega 1%.
  • da smo u mogućnosti da ponovo upotrebimo čak i do 70% IT-otpada, što pre svega znači da se on može i mora reciklirati. Reciklaža je najbolje rešenje za životno okruženje, javnozdravlje i ekonomiju.
  • da postoje toksične materije koje se ugrađuju u televizore koje mogu ozbiljno zagaditi životnu sredinu ako se odlože na deponije. Stari televizori sa katodnim cevima (CRT) sadrže između 2-4kg olova koje može iscureti u zemlju ako pri odlaganju na deponiju dođe do oštećenja i razlaganja, i na taj način zagađuju i podzemne vode.
  • Oko 40% teških metala koji su pronađeni na deponijama u SAD, uključujući olovo, živu i kadmijum, potiču od e-otpada.
  • da 10.000 tona ugljen dioksida ispusti se u atmosferu da bi se proizvela jedna
    tona zlata, paladijuma ili platine
  • da je najveći uvoznik PET ambalaže Kina, čiji su proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom napravljeni od sekundarnih sirovina.
  • da se u  EU oko 275 000 tona plastike se koristi godišnje.
  • da upotreba plastike u EU raste na godišnjem nivou od 4%.
  • da najviše zagađene reke u Kini i Indiji.
  • da je aluminijum je počeo da se primenjuje od 1820. godine, kada su nemački naučnici osvojili njegovu proizvodnju. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Od tog vremena, kad je aluminijum upotrebljen za igračku Napoleonovog sina, njegova primena je neprekidno rasla. Godine 1983. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml.
  •  da različite vrste e-otpada sadrže oko 60% metala, 30% plastike i manje od 10% stakla. Samim time, e-otpad predstavlja dobar izvor različitih materijala-sirovina koje su sve manje dostupne u prirodi.
  • da se staklo može beskonačno puta reciklirati bez gubitka u kvalitetu.
  • da bi se sakupila 1 tona plastičnih flaša, treba 20 000 komada.
  • da je vreme razgradnje plastičnih materijala od 100- 1 000 godina.
  • da ptice i ribe jedu sitne komade plastike, i umiru, jer njihov organizam ne može da preradi plastiku.
  • da ukoliko se plastika odvojeno sakuplja može se uspešno preraditi.
  • da uvođenje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Dvolitarske plastične boce, predstavljene prvi put 1978. godine.
  • da se plastika proizvodi iz nafte.
  • O istoriji plastike možete pročitati na sledećem  linku http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike

Reference:

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7153/820/bakterija-koja-jede-plastiku

http://www.dw.com/sr/super-bakterija-koja-jede-plastiku/a-19115052

http://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

http://www.reciklirajte.me/reciklaza/vrste-reciklae

http://www.energetika-net.com/vijesti/zastita-okolisa/otkrivena-bakterija-koja-jede-plastiku-22532

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Kom_otpad_i_reciklaza.pdf

http://ekotim.net

http://www.novimagazin.rs

http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1173082-sjajno-napravio-list-koji-vodu-i-svetlost-pretvara-u-kiseonik-video

http://www.kakopedija.com

http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882844

http://www.ecofenix.rs/zanimljivosti.html

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7153/820/bakterija-koja-jede-plastiku

https://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2012/01/22/elektronski-i-elektricni-otpad/

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Brosura-za-javno-zagovaranje-za-E-otpad.pdf

http://www.dw.com/sr/super-bakterija-koja-jede-plastiku/a-19115052

http://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

http://www.reciklirajte.me/reciklaza/vrste-reciklae

http://www.energetika-net.com/vijesti/zastita-okolisa/otkrivena-bakterija-koja-jede-plastiku-22532

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Kom_otpad_i_reciklaza.pdf

http://ekotim.net

http://www.novimagazin.rs

http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1173082-sjajno-napravio-list-koji-vodu-i-svetlost-pretvara-u-kiseonik-video

http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882844

http://www.ecofenix.rs/zanimljivosti.html

http://www.sfr.rs/sta-je-reciklaza-stakla/

Advertisements