Zanimljivosti

Sad znam: 

  • da se papirna maramica u prirodi razgradi za 3 meseca.
  • da prosečna bukva daje na svaki sat 1,7 kg kiseonika, a dnevno proizvede kiseonika dovoljno za 64 osobe.
  • da se od 20 plastičnih flaša koje se recikliraju može napraviti dukserice.
  • da su najveći proizvođači bezalkoholnih pića (Coca Cola i dr.) nastoje da do 2020 naprave plastiku koja bi se pravila od prirodnih biljnih vlakana i bila biorazgradiva.
  • da jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata.
  • da većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje, koja se može reciklirati.
  • da kada se aluminijum reciklira koristi se 95% manje energije, a 85% manje energije za bakar.
  • da odbačena aluminijska konzerva, limenka piva ili soka može zagađivati okolinu idućih 500 godina.
  • da hlor je u stanju da uništi ozonski omotač, koji štiti zemlju od ultraljubičastog zračenja.
  • da je papir otkriven pre 2 000 godina u Kini i da se proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze.
  • da je najveći uvoznik PET ambalaže Kina, čiji su proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom napravljeni od sekundarnih sirovina.
  • da se u  EU oko 275 000 tona plastike se koristi godišnje.
  • da upotreba plastike u EU raste na godišnjem nivou od 4%.
  • da najviše zagađene reke u Kini i Indiji.
  • da je aluminijum je počeo da se primenjuje od 1820. godine, kada su nemački naučnici osvojili njegovu proizvodnju. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Od tog vremena, kad je aluminijum upotrebljen za igračku Napoleonovog sina, njegova primena je neprekidno rasla. Godine 1983. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml.
  • da se staklo može beskonačno puta reciklirati bez gubitka u kvalitetu.
  • da bi se sakupila 1 tona plastičnih flaša, treba 20 000 komada.
  • da je vreme razgradnje plastičnih materijala od 100- 1 000 godina.
  • da ptice i ribe jedu sitne komade plastike, i umiru, jer njihov organizam ne može da preradi plastiku.
  • da ukoliko se plastika odvojeno sakuplja može se uspešno preraditi.
  • da uvođenje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Dvolitarske plastične boce, predstavljene prvi put 1978. godine.
  • da se plastika proizvodi iz nafte.
  • O istoriji plastike možete pročitati na sledećem  linku http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike

 

Stvoren veštački list koji može da obavlja fotosintezu 

aeb492336c5690bbeb3eb42716b6c50b_L
Izvor: http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu 

Prvo „veštačko lišće na svetu“, koje sadrži hloroplaste izvučene iz biljaka kako bi proizvodilo kiseonik, moglo bi da bude korišćeno kako bi se astronautima omogućio kiseonik tokom dugih svemirskih putovanja, piše “Independent”. Lišće, koje je stvorio student Kraljevskog koledža umetnosti Džulijan Melkiori, apsorbuje vodu i ugljenik poput pravih biljaka ali je napravljeno od čvrstih proteina svile koji bi mogli da astronautima omoguće preživljavanje tokom dugih svemirskih putovanja.

Drveće može da eksplodira

Hura Crepitans
 Hura Crepitans           Izvor: http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm
Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans) u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Iako je ovo pozitivno, ukoliko imamo na umu razmnožava nje, sam čin eksplozije može biti fatalan po život. Zbog svog neobičnog svojstva još se naziva i Drvo dinamit.

 

Bakterija koja jede plastiku

Ideonella sakaiensis 201-F6 – tako se zove bakterija o kojoj su prvi put pisali japanski istraživači . Do sada su bile poznate samo gljive koje razgrađuju plastiku. Ali te bakterije očigledno imaju dva enzima pomoću kojih razgrađuju plastiku – polietilen tereftalat (PET), tvrde istraživači iz tima Šosukea Jošide iz Tehnološkog instituta Kjoto.

Do takvog saznanja naučnici su došli tako što su iz jednog postrojenja za recikliranje plastičnih flaša uzeli 250 uzoraka – tla, otpadnih voda i blata. Proučili su te uzorke u laboratoriji kako bi saznali ima li u njima mikroorganizama koji su u stanju da razgrade tanki sloj polietilena. U jednom od uzorak pronašli su bakteriju koju su nazvali Ideonella sakaiensis 201-F6

Tokom daljih istraživanja pokazalo se da se ta bakterija ne nalazi samo u tečnosti, već i u samoj plastici. Ćelije su međusobno bile povezane i tako su se i održavale na površini plastike.

Istraživanje je trajalo 60 nedelja, pri konstantnoj temperaturi od 30 stepeni Celzijusa, sve dok bakterije nisu u potpunosti pojele plastiku. Naučnici su identifikovali dva enzima koji su odgovorni za taj proces: jedan od njih plastiku pretvara u među-proizvod, a drugi taj među-proizvod dalje obrađuje, sve dok na kraju ne preostanu tereftalne kiseline i glikol. Oni nisu otrovni za okolinu.

Ideonella sakaiensis 201-F6
Izvor: zvorhttp://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

O vulkanima

Vulkani su nastali od vrele magme koja erupcijom dospeva na površinu Zemlje i tu se hladi i taloži, postoje različiti tipovi vulkana:

  1. Štitasti vulkani (Mauna Loa – Havaji) imaju uglavnom blaže erupcije lave niskog viskoziteta, što ih čini veoma širokim sa blago nagnutim stranama.
  2. Stratovulkani (Fudži – Japan) nastaju od različitih tipova lave koji prave erupciju ogromne visine, praćenu pepelom i kamenjem.
  3. Kupasti vulkani (Njiragongo – Kongo) su obično manji, skoro potpuno građeni od izbačene lave i imaju veliki krater.
  4. Takođe vulkani mogu biti izdignuti kao planine, mogu biti u ravni sa površinom Zemlje, a mogu biti ispod površinskog nivoa u okeanima.

Do vulkanske erupcije dolazi kada se pokrene lava ispod Zemljine kore .  Kada konačno dođe do površine, izbija u vidu erupcije, zajedno sa pepelom, vulkanskim gasovima i stenama ili kamenjem. Ispod površine se zove magma, a kad izbije na površinu Zemlje zovemo je lava.

Vulkani mogu biti aktivni, uspavani i ugašeni.

  •  Aktivan vulkan je onaj koji je imao erupciju relativno skoro u istorijskom periodu ili koji je trenutno aktivan.
  • Uspavani vulkan je onaj koji je imao erupciju davno, pre više desetina godina ili čak vekova, ali ima mogućnosti da ponovo dođe do erupcije.
  • Ugašeni vulkan je onaj koji veoma dugo nije imao erupciju i za koji naučnici smatraju da verovatno neće više biti aktivan.

Iako je nekim vulkanima potrebno hiljade godina da se formiraju, drugi mogu nastati preko noći. Na primer, kupasti vulkan Parikutin se pojavio na meksičkom polju kukuruza 20. februara 1943. godine. Za samo nedelju dana porastao je do visine od pet spratova, a do kraja te godine porastao je do visine od preko 336 metara. Završio je sa rastom 1952. godine na visini od 424 metra, a po geološkim standardima to je veoma brzo.

Najviši vulkan u Sunčevom sistemu nije na Zemlji.

 Najveći je štitasti vulkan Olimp na Marsu. Visine je oko 21 km, a širine oko 540 km. Bez ikakvih pomeranja i poremećaja, ovaj vulkan je bio u mogućnosti da deluje milionima godina i postaje sve veći i veći. Sada je ugašen.

Najviši i najveći vulkan na Zemlji se nalaze jedan pored drugog – Najviši je Mauna Kea (4.207 m), a najveći Mauna Loa (4.169 m). 

Reference:

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7153/820/bakterija-koja-jede-plastiku

http://www.dw.com/sr/super-bakterija-koja-jede-plastiku/a-19115052

http://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

http://www.reciklirajte.me/reciklaza/vrste-reciklae

http://www.energetika-net.com/vijesti/zastita-okolisa/otkrivena-bakterija-koja-jede-plastiku-22532

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Kom_otpad_i_reciklaza.pdf

http://ekotim.net

http://www.novimagazin.rs

http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1173082-sjajno-napravio-list-koji-vodu-i-svetlost-pretvara-u-kiseonik-video

http://www.kakopedija.com

http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882844

http://www.ecofenix.rs/zanimljivosti.html

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7153/820/bakterija-koja-jede-plastiku

http://www.dw.com/sr/super-bakterija-koja-jede-plastiku/a-19115052

http://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

http://www.reciklirajte.me/reciklaza/vrste-reciklae

http://www.energetika-net.com/vijesti/zastita-okolisa/otkrivena-bakterija-koja-jede-plastiku-22532

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Kom_otpad_i_reciklaza.pdf

http://ekotim.net

http://www.novimagazin.rs

http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1173082-sjajno-napravio-list-koji-vodu-i-svetlost-pretvara-u-kiseonik-video

http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882844

http://www.ecofenix.rs/zanimljivosti.html

Advertisements