E

e
Izvorhttp://www.dailydropcap.com/tag/e

Evapotranspiracija  isparavanje vode putem životnih aktivnosti biljaka i životinja.

Evaporizacija – proces pri kojem molekuli vode spontano prelaze u gasovito stanje (bez zagrevanja i sl.);  suprotan proces je kondenzacija.
Ekosistem – sistem koji zajednički čine biotop i biocenoza.
Emisija – izbacivanje zagađujuće supstance iz izvora zagađivanja u oklinu.
Eutrofizacija – proces uvećanja živog sveta u vodi, što povećava potrošnju kiseonika, dovodeći do smanjenja njegovog sadržaja i izumiranja živih organizama; biološko odumiranje sistema.
Erozija – propadanje, uništavanje, uslovljeno delovanjem spoljnih činilaca.
Emisija– je ispuštanje zagađujućih supstanci, ili energije iz individualnih i/ilidifuznih izvora u ivotnu sredinu i njene medijume.
Emulzija – heterogen sistem dve tečne faze.
Efekat staklene bašte  sprečavanje hlađenja Zemlje praćeno povišenjem temperature.
Ekologija – nauka koja proučava uzajamne odnose između organizama i sredine od kojih zavisi opstanak jedinki i populacija organskih vrsta i njihovih zajednica u prirodi. Ona proučava raspored i gustinu
populacija organskih vrsta, način života i ponašanje u datim uslovima sredine. Između ostalih podela, izdvaja se ona koja ekologiju deli na autoekologiju (proučava odnose jedinki organizama i uslova sredine) i sinekolsgiju (istražuje odnos biljnih zajednica prema uslovima sredine).
Ekološka valenca – označava amplitudu kolebanja jednog ekološkog faktora u čijim je granicama moguć opstanak određene organske vrste, Ovaj pojam označava ekološku plastičnost vrste, njenu reakcionu širinu koja je za svaku vrstu specifična i uslovljena njenom unutrašnjom konstitucijom.
Ekološka niša – označava mesto i ulogu vrste ili zajednice u ekosistemu. Definiše se kao skup sredinskih uslova koje koristi ili može koristiti vrsta u skladu sa svojim ekološkim mogućnostima.
Ekološki faktori – predstavljeni su mnogostrukim dejstvima različite prirode. U prirodi oni deluju kompleksno i zajedno čine životnu sredinu organizma; uzajamno se uslovljavaju i menjaju i ne deluju nezavisno jedan od drugoga. Dele se na abiotičke i biotičke.
Ekoklima – označava kompleks klimatskih elemenata koji se formira u okviru jedne zajednice (npr. to mogu biti količina svetlosti, temperatura, vlažnost…).
Ekosistem – funkcionalni, prostorno i vremenski integrisan dinamički kompleks životnih zajednica flore i faune i njihovih staništa, koji kroz proces interakcija u okviru i između njegovih komponenti obezbeđuje transformaciju energije i kruženja materije, a time i održavanje života na zemlji. Često se sa ovim pojmom poistovećuje i pojam biogeocenoze (ruska škola).
Ekotip – označava nasledno uslovljeni ekološki tip živog organizma koji je formiran u vezi sa krupnim zonalnim klimatskim razlikama i u vezi je i sa ekološkim razlikama lokalnog karaktera.
Ekoton – predstavlja granični prostor između dve različite zajednice tj. prelaznu zonu između dva staništa ili ekosistema.
Ekotop – predstavlja kompleks abiotskih ekoloških uslova koji se postepeno menja pod uticajem živog sveta koji se tu naseljava i postepeno prelazi u biotop.
Endemične vrste – vrste čije je rasprostranjenje ograničeno na jednu usku prostornu celinu van koje ih je nemoguće naći.
Eurivalentnost – sposobnost nekog sistema da podnosi široko variranje zepeg broja ekoloških faktora sredine u kojoj egzistuje.
Ekološka ravnoteža – održavanje ravnomernog odnosa između živih bića i sredine u kojoj žive.
Efluent – tečnost ili gas koji ističe, komunalna ili industrijska otpadna voda koja se upušta u recipijent .
Ekološka etika – moralno i pošteno ponašanje ljudi prema svim živim bićima u životnoj sredini, kao i prema faktorima koji taj život obezbeđuju.
 
Ekološki standardi – norme kojima se regulišu razna pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.
 
Ekološko inženjerstvo – sprečavanje ili usporavanje neželjenih promena u okruženju (prirodi), primenom metoda i postupaka savremene tehnološke i inženjerske nauke i struke.
 
Energetski izvori neobnovljivi (ugalj, nafta, prirodni gas, nuklearna energija) i obnovljivi/alternativni (solarna energija, energija vetra, hidroenergije, geotermalna energija, biomasa i energija plime) .
 
Reference:
 
Dragan Veselinović* Dragan Marković * Verica Agatonović-Malinović * Verica Tomić 
Izvori zagađenja životne sredine udžbenik za II razred srednje škole 
Godina izdanja: 2008
Izdavač: Zavod za udžbenike
 
 
Dragan Marković – Dragan Veselinović * Verica Tomić – Verica Agatonović – Malinović
Ispitivanje tla, vode i vazduha
udžbenik za II razred srednje škole 
Godina izdanja: 2008
 
Advertisements