Reciklaža plastike

Plastični otpad predstavlja jedan od najzastupljenijih vrsta otpada. Polazeći od toga da se sve više i više upotrebljavaju plastični materijali, dolazimo do normalnog zaključka da se stvaraju i sve veće količine plastičnog otpada. Taj otpad u velikoj meri zagađuje životnu sredinu u gradovima, selima, a u morima i okeanima izaziva smrt životinjskih vrsta.

Metode za smanjenje količina plastičnog otpada postoje, jedna od njih je reciklaža, nju ćemo obraditi u ovo postu. 

Ako znamo da postoje načini da se smanje količine plastičnog otpada zašto onda nešto ne uradimo po tom pitanju? Vrlo često si postavim ovo pitanje. 

Reciklažom plastike bi se smanjili:

  • zagađenje životne sredine
  • spasili živote brojnih organizama iz vodenih ekosistema
  • proizvodi bi bili znatno jeftiniji
  • zapošljavali bi se građani.

Šta je loše u tome? Zašto se ljudi ne aktiviraju, kad već svi pričaju da nema posla? 

Pretpostavljam da nismo u stanju da sagledamo širu sliku. Današnja, znanja, tehnologije, poznanstva, sve su to alati koje možemo upotrebiti kako bi uradili nešto po pitanju smanjenja količina plastičnog otpada.

U nekom od narednih postova moćićete da pročitate malo više o razvijenosti svesti i njenog značaja na kvalitet živtne sredine i opstanak živih bića. Ali hajde da se vratimo na temu, nije sve tako crno.

Znamo da postoje metode ali postoje i ljudi koji su tu da nas motivišu, daju ideju i da zajedno doprinesemo očuvanju naše okoline. Ipak svi smo mi jedno, udruživanjem ćemo samo doprineti boljim rezultatima. 

Reciklaža predstavlja ponovnu upotrebu sekundarnih (otadnih) materijala. Pošto je plastika materijal koji se sporo razlaže u prirodi, reciklaža se može smatrati povoljnom metodom za smanjenje količina plastičnog otpad što predstavlja i osnovni cilj reciklaže. 

Proces reciklaže je ozbiljan postupak kojem se tako mora pristupiti. Proces reciklaže se ne svodi samo na prikupljanje i transport, on uključuje i separaciju, usitnjavanje, pranje, sortiranje, topljenje, kancelarijske obaveze i još mnogo toga. 

Efikasno sortiranje plastike, kao i kontinualno praćenje različitih tokova plastičnog otpada, su dva ključna pitanja za razvoj optimalne strategije za reciklažu plastičnog čvrstog otpada. Tehnologije za reciklažu plastike mogu se podeliti u četiri osnovne kategorije:
− Primarna: Re-ekstrudiranje, odnosno ponovno vraćanje plastike istih karakteristika u sam proizvodni proces. 
− Sekundarna: Mehanička, razvijena u cilju reciklaže različitih proizvoda od plastike fizičkim postupcima.
− Tercijarna: Hemijska, namenjena da proizvede sirovine za hemijsku industriju.
– Kvarterna: Dobijanje energije, odnosno, potpuna ili delimična oksidacija plastičnih otpadnih materijala u cilju proizvodnje toplote, i / ili gasovitih goriva, ulja, i / ili materijala koji se odlaže (na primer, pepeo).

Re-ekstrudiranje 

Osnovna pretpostavka za Re-ekstrudiranje je da iskorišćeni komadići otpada moraju u osnovi biti polimeri koji imaju iste karakteristike kao prvobitni proizvod. Gotovi proizvodi koji proizilaze iz ovog procesa nemaju zadovoljavajuću strukturu pa se najčešće upućuju na upotrebu gde su mehanička svojstva važnija od sastava. Primarna reciklaža, tj. re-ekstrudiranje je izvodljivo samo sa polu-čistim otpadom. 

Mehanička reciklaža plastike
Kod primene mehaničke reciklaže važno pitanje predstavlja izbor načina sortiranja i raličitih faza prerade plastike. Uprkos ubrzanom tehnološkom razvoju, i dalje je najčešće ručno sortiranje plastike. 
Mehanička reciklaža se prvenstveno svodi na fino mlevenje radi ponovne upotrebe, kao punila u novim termoset smolama ili kao dodatak termoplastici, ili da se ponovo dobije prirodni filer ili vlakno koje je prvobitno korišćeno u proizvodnji originalne termoset plastike.
U poslednjih nekoliko godina istraživane su, razvijane i sprovedene brojne metode za automatsko razvrstavanje plastike. One se mogu podeliti u dve kategorije u skladu sa veličinom plastičnih predmeta za sortiranje. 
 
  1. Makro sortiranje, koje se bavi razdvajanjem celih boca i posuda. Ovakav pristup ima tu prednost da ne zahteva nikakvu posebnu pripremu uzorka pre sortiranja. Ovaj metod se zasniva na prepoznavanju specifičnih osobina plastike i odvajanja plastike po vrstama najčešće vazdušnim udarom. 
  2. Mikro sortiranje, koje se primenjuje nakon što se plastični materijal samelje u komade. Ovaj sistem ima prednost zbog nižih troškova rukovanja i većeg obima prerade. Mora da se uspostavi i primenjuje sofisticirana (prefinjena) tehnologija koja sadrži niz mehaničkih procesa (npr. usitnjavanje, klasifikacija, razdvajanje, itd).

 

Hemijska reciklaža plastike 

Hemijska (tercijarna) reciklaža je termin koji se koristi za označavanje naprednih tehnologija i procesa, kojima se plastični materijali razlažu u polimere manjih molekulskih masa (obično tečnosti ili gasovi), koji se koriste kao sirovina za proizvodnju novih petrohemijskih proizvoda ili plastike.
Termin ’’hemijska’’ se koristi jer promena obavezno dolazi u hemijskoj strukturi polimera. 
Dobijene hemikalije se zatim mogu koristiti za proizvodnju nove plastike koja se ne razlikuje bitno od početnog netaknutog polimera.  
Hemijska reciklaža, u stvari, predstavlja, veliku prednost sa mogućnošću tretiranja heterogenih i kontaminiranih polimera sa ograničenim korišćenjem predtretmana. 
Energetsko iskorišćenje plastike
Energetsko iskorišćenje plastike se zasniva na upotrebi otpadne plastike za proizvodnju energije u obliku toplote, pare ili električne energije.
S obzirom da je otpadna plastika produkt sirove nafte, spaljivanjem generiše visoku kalorijsku vrednost. Osim toga, kontrolisanim spaljivanjem plastike, dobijaju se isti produkti sagorevanja kao kod drugih naftnih derivata: voda i ugljen dioksida. 
Takvo rešenje se može smatrati tehnički i ekonomski ispravnim kada se ne mogu profitabilno primeniti druge strategije reciklaže (npr. sortiranje, mehanička, hemijska, itd).
Reference: