Poljoprivredni otpad

Poljoprivreda
Izvor:  http://www.maturski.org/

Poljoprivredna je vrlo bitna grana proizvodnje jer nam obezbedjuje hranu neophodnu za naš opstanak. Obim proizvodnje se povećao usled većeg broja stanovnika ali ne i površine plodnog zemljišta.

Smanjenjem plodnog zemljišta usled narušavanja kvaliteta zemljišta i urbanog razvoja dovelo je do sve veće upotrebe pomoćnih sredstava za povećanje prinosa. Što nema povoljan efekat ni na životnu sredinu ni na zdravlje ljudi. Zbog čega je to tako? Zbog čega ljudi misle samo na profit? Zašto se kupuju jeftiniji preparati a kvalitetniji? Kako to utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu? Su neka od pitanja koja često sebi postavljamo, a na koja uglavom nemamo zadovoljavajući odgovor. Zar je moguće da se sve vrti oko novca???

Rešenja postoje, ali ne i svest o značaju kvalitetne poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine. 

Poljoprivredni otpad
Izvor:  http://www.ekologija.rs 

Poljoprivredni otpad je raznovrtsan i može predstavljati potencijalnu opasnost za životnu sredinu i živa bića.

U poljoprivredni otpad možemo navesti mašinski otpad, papirna, kartonska i plastična ambalaža, gume, staklo,  žetveni ostaci, životinjski otpad.

Poljoprivreda može da dovede do zagađenja usled:

  • Prekomerne upotrebe pesticida i đubriva;
  • Prekomerna obrada – menja fizički sastav zemljišta;
  • Izduvnih gasova;
  • Zagađenje zemljišta, podzemnih voda i voda prekomernom primenom pestida i mineralnih đubriva; Preterana upotreba mineralnih đubriva može dovesti i do zaslanjivanja ili alkalinizacije zemljišta;
  • Degradacija fizičkih osobina zemljišta;
  • Degradacije hemijskih osobina;
  • Degradacija bioloških osobina koja se ogleda u smanjenju broja mikroorganizama;
  • Gubitak poljoprivrednog zemljišta usled urbanizacije;
  • Povećan napad štetočina, ali i njihova otpornost na pesticide.

Stočarska proizvodnja 

Stočarska proizvodnja se takođe može smatrati velikim zagađivačem životne sredine. Stočarska proizvodnja predstvalja izvor čvrstih, tečnih i gasovitih emisija koje degradiraju životnu sredinu. 

Nekontrolisana upotreba kontaminiranog, stajnjaka kao đubriva, može zagaditi znatne zemljišne površine. Pri tome može doći do ozbiljnih poremećaja za biljke, životinje i čoveka, ali i životnih procesa u zemljištu. Naime, zemljište pod uticajem neodgovarajuće primene stajnjaka može brzo promeniti svoju strukturu i moć razgrađivanja organskih materija.

Veliko zagađenje vodnih tokova potiče sa stočnih farmi i klanične industrije. Otpadne vode stočarske proizvodnje sadrže azot i fosfor koji su važni makroelementi, ali primenjeni na zemljištu mogu dovesti do zagađenja zemljišta, površinskih i podzemnih voda nitratima, teškim metalima kao što su: cink i bakar koji se koriste kao stimulatori rasta u stočnoj hrani. Ove materije prvenstveno potiču od tečnih i čvrstih ekskremenata goveda, svinja i živine, koje u vodotokovima izazivaju preteran razvoj algi tako da voda u tim tokovima postaje zagađena. Fosfor prouzrokuje eutrofikaciju.

Nakupljanje nitrata u prirodi, osim što izaziva ekološke probleme, direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. U ljudski organizam nitrati najčešće dolaze preko povrća, ali i preko pijaće vode.

Antibiotici koju su korišteni za lečenje stoke, mogu da dovedu do zagađenja podzemnih voda, zemljišta, ali do smanjenja rezistentnosti mikroorganizama. 

Stočarska proizvodnja zagađuje vazduh tako što oslobađa ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azotni oksidi, metan, kao i sitnih čestica čađi i prašine. Neprijatni mirisi, gasovi, prašina, mikroorganizmi i endotoksini pod nazivom bioaerosoli, se emituju putem izduvnog vazduha u životnu sredinu iz staja, đubrišta za skladištenje i čuvanje čvrstog stajnjaka, bazena i laguna za čuvanje tečnog stajnjaka, i tokom skladištenja stajnjaka.

Više od 130 različitih gasovitih jedinjenja su identifikovani u vazduhu staja i objekata u kojima se drže životinje koje su glavni izvor ovih zagađivača.

Posledice se ogradaju u:

  • Narušavanju zdravlja radnika,
  • Zdravlja životinja;
  • Kvalitet mesa;
  • Zagađenje zemljišta;
  • Zagađenje pijaćih voda.

Patogeni mikroorganizmi

Potencionalni izvor zaraze su i patogeni mikroorganizmi. Po dospevanju u zemljište patogeni mikroorganizmi ili odmah izumiru ili se adaptiraju u novim uslovima sredine zadržavajući pri tom svoju životnu aktivnost. Često se oni mogu i razmnožavati zavisno od pogodnosti uslova u kojima dospevaju (raspoloživosti organskih materija u zemljištu, pH zemljišta, temperature i vlažnosti zemljišta, mehaničkog sastava zemljišta i dr.).

Patogeni mikroorganizmi u otpadnim vodama su uglavnom veoma otporni i u njima nalaze povoljne uslove za razvoj. Sa higijenskog stanovišta je značajno da putem otpadnih voda patogeni mikroorganizmi dospevaju u prirodne recipijente vode i u zemljište. 

Pesticidi

Pod pesticidima se podrazumevaju sredstva hemijskog ili biološkog porekla koja se primenjuju u zaštiti biljaka i životnja od štetočina (insekata, korova, grinja…). 

Prema nameni se mogu podeliti u sledeće grupe: 

  • Fungicidi se primenjuju za suzbijanje gljiva;
  • Herbicidi se primenjuju za suzbijanje korova;
  • Insekticidi se primenjuju za suzbijanje komaraca;
  • Limacidi su sredstva za suzbijanje puževa;
  • Rodenticidi se primenjuju za suzbijanje glodara;
  • Nematocidi se primenjuju protiv nemaotda;
  • Akaricidi se primenjuju protiv krpelja;
  • Repelenti predstavljaju sredstva za odbijanje;
  • Okvašivači sredstva za poboljšanje kvašljivosti i lepljivosti;
  • Regulatori  rasta su sredstva za regulaciju rasta biljaka.

Upotreba pesticida progresivno raste ukazujući na to da proizvođači smatraju pesticide efikasnim i jeftinim. Međutim, ovakav pristup je zabrinjavajući jer negativno utiči i na zdravlje živih bića i na životnu sredinu. Neki pesticidi imaju sposobnost akumulacije u zemljištu, a preko zemljišta se ugrađuju u biljke i putem ishrane dolazi i u naš organizam. 

S toga se mora pravilno rukovoditi kako sa primenom pesticida tako i sa njenim skladištenjem i otadom kako bi se očuvala prirodna dobra i zdravlje živih bića. 

Nepravilno rukovanje pesticida može da dovede do:

  • Glavobolja;
  • Disajnih problema;
  • Akutnih i hroničnih posledica;
  • Negativni uticaj na metabolizam i nervni sistem;
  • Negativni uticaj na kožu radnika;
  • Trovanja…

Otpad od poljoprivredne mehanizacije

Otpad od mehanizacije zbog svog sastava se takođe sreće kao zagađivač životne sredine. Kako bi postigli da mehanizacija bude u što boljem stanju potrebno je i održavati. U okviru održavanja poljoprivredne mehanizacije mogu da se izdvoje sledeće takve materije:

  • Iskorišćena motorna, transmisiona i hidraulička ulja;
  • Potrošni elementi poljoprivredne mehanizacije (prečistači, akumulatori, i dr.);
  • Olovni benzin;
  • Iskorišćeni antifriz;
  • Voda od pranja mehanizacije;
  • Ambalaža;
  • Otpadne vode od održavanja mehanizacije i ostalo.

 

Nakon ovog teksta možemo zaključiti da neke stvari nemaju cenu. Ko smo mi da utičemo na zdravlje ljudi i da ugrožavamo i prirodu i ostala živa bića? Ne smemo dopstiti da se to nastavi. Pravo je vreme da širimo ekološku svest i značaj zdrave hrane i prirode.  Neki od načina su:

  • Promocije, kampanje za širenje javne svesti;
  • Inspekcijski rad i kazne;
  • Edukacija građana i poljoprivrednika;
  • Upotreba kvalitenih proizvoda;
  • Pravilno rukovanje sa pesticidima, ali i njihovo odlaganje;
  • Redovne analize zemljišta i podzemnih voda;
  • Kompostiranje;
  • Insineracija;
  • Anaerobna digestija