Komunalni otpad

Komunalni otpad
Izvorhttp://jkpivanjica.rs

Polazeći od toga da se količine otpada svakodnevno povećavaju pri čemu nam je veliki asortiman proizvoda to i omogućio. Urbanizacija, industarilizacija i porast stanovništva samo idu u korist činjenici da su količine otpada sve veće. S jedne strane malo je neosmotreno kriviti porast stanovništva  za sve veće količine otpada, dok čovek kao uzvišeno i svesno biće to dopušta. Dakle nije stvar u sve većem broju stanovnika i većoj  kupovnoj moći, apsurdno je pričati o tome, izazov se javlja pri lošem sistemu upravljanja otpada. O tome malo ko želi da priča, a još manje da snosi odgovornost. Mi kao pojednicni moramo da znamo, shvatimo i primetimo šta radimo našoj okolini i kako to utiče na nju i koje su posledice.

Hajde da prvo upoznamo šta je komunalni otpad i gde nastaje kako bi znali da smanjimo njegove količine. 

Komunalni otpad predstavlja otpad iz domaćinstva, on se svakodnevno stvara. Otpad iz domaćinstva je raznovrstan i može da sadrži opasne materije. Pod opasnim podrazumevamo supstance koje mogu biti eksplozivne, kancerogene, zapaljive, sklonost oksidaciji, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance, sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste upakovan opasan otpad.

Najčešći sadržaj komunalnog otpada je prikazan na sledećoj slici. 

Sastav komunalnog otpada
Izvorhttp://www.iswa.org

Klasifikacija komunalnog otpada se može izvršiti na sledeći način: 

  • Medicinski;
  • Životinjski;
  • Poljoprivredni i biorazgradivi;
  • Opasni (lekovi, boje, lakovi, deterdženti…);
  • Baštenski otpad;
  • Građevinski otpad;
  • Ambalažni otpad.

U zavisnosti od uticaja na životnu sredinu i zdravlje živih bića može biti:

  • Inertni;
  • Opasni;
  • Neopasni. 

Inertni otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi.

Izazov sa komunalnim otpadom su i neadekvatne deponije ali i stvaranje divljih deponija. Današnje deponije nisu u skladu sa propisima i uglavno se nalaze u blizini naseljenih mesta ili poljoprivrednih površina. Divlje deponije predstavljaju mesta na koje se odlaže otpad bez kontrole, i one uglavom nastaju usled slobodne ljudske volje. 

Divlja deponija
Izvor: http://www.ozon.org.me

Količine otpada na deponijama ali i stvaranje divljih deponija bi se moglo smanjiti, ukoliko bi se vršila prevencija nastanka otpada na izvoru nastanka, tretmanima otpada (reciklaža, kompostiranje, insineracija…), održivo upravljanje otpadom, edukacija radnika, inspekcijski rad, strateški plan upravljanja otpada, savetovanja iz obasti upravljanja otpadom i slično.  

Nema potrebe pričati o posledicama, niti treba da nam fokus bude na njima, s toga hajde da se aktiviramo i promenimo priču. Nema vremena ni za pitanja poput  zašto je to  tako? Zašto se ništa ne radi po tom pitanju? Zašto država ne brine o tome? Bolje se pitajmo kako ja mogu da doprinesem smanjenju količine otpada? Kako to da ostvarim? Šta time dobijam? Kako to utiče na životnu sredinu, moju okolinu?

Gledajmo stvari iz druge perspektive i možda nađemo rešenje ili bar podstaknemo nekoga. Hajde da pričamo novu priču, o čistoj životnoj sredini sa mnogo biljnih i životnjiskih vrsta. Priroda je čarbona, budimo i mi. 🙂 

Reference:

http://jkpivanjica.rs/primarna-selekcija/

http://www.iswa.org/uploads/tx_iswaknowledgebase/s401.pdf

http://www.ozon.org.me/2014/08/inicijative-za-inspekcijski-nadzor-i-sanaciju-divlje-deponije-na-cemovskom-polju/

 

 

Advertisements