Zanimljivosti

Sad znam: 

  • da se papirna maramica u prirodi razgradi za 3 meseca.
  • da prosečna bukva daje na svaki sat 1,7 kg kiseonika, a dnevno proizvede kiseonika dovoljno za 64 osobe.
  • da se od 20 plastičnih flaša koje se recikliraju može napraviti dukserice.
  • da su najveći proizvođači bezalkoholnih pića (Coca Cola i dr.) nastoje da do 2020 naprave plastiku koja bi se pravila od prirodnih biljnih vlakana i bila biorazgradiva.
  • da jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor 3 sata.
  • da većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje, koja se može reciklirati.
  • da kada se aluminijum reciklira koristi se 95% manje energije, a 85% manje energije za bakar.
  • da odbačena aluminijska konzerva, limenka piva ili soka može zagađivati okolinu idućih 500 godina.
  • da hlor je u stanju da uništi ozonski omotač, koji štiti zemlju od ultraljubičastog zračenja.
  • da je papir otkriven pre 2 000 godina u Kini i da se proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze.
  • da je najveći uvoznik PET ambalaže Kina, čiji su proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom napravljeni od sekundarnih sirovina.
  • da se u  EU oko 275 000 tona plastike se koristi godišnje.
  • da upotreba plastike u EU raste na godišnjem nivou od 4%.
  • da najviše zagađene reke u Kini i Indiji.
  • da je aluminijum je počeo da se primenjuje od 1820. godine, kada su nemački naučnici osvojili njegovu proizvodnju. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Od tog vremena, kad je aluminijum upotrebljen za igračku Napoleonovog sina, njegova primena je neprekidno rasla. Godine 1983. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml.
  • da se staklo može beskonačno puta reciklirati bez gubitka u kvalitetu.
  • da bi se sakupila 1 tona plastičnih flaša, treba 20 000 komada.
  • da je vreme razgradnje plastičnih materijala od 100- 1 000 godina.
  • da ptice i ribe jedu sitne komade plastike, i umiru, jer njihov organizam ne može da preradi plastiku.
  • da ukoliko se plastika odvojeno sakuplja može se uspešno preraditi.
  • da uvođenje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Dvolitarske plastične boce, predstavljene prvi put 1978. godine.
  • da se plastika proizvodi iz nafte.
  • O istoriji plastike možete pročitati na sledećem  linku http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike
  • Najpoznatiji vulkani su Vezuv i Etna (Italija), Popokatepetl (Meksiko), Kilimandžaro (Tanzanija), Krakatau (Indonezija), Fudžijama (Japan), Mauna Kea (Havaji). Mauna Kea je najviši vulkan na svetu – ukupno je visok 10204 m (izdiže se 4205 m iznad nivoa mora, dok je njegova visina ispod vode 5999 m).
v.png
                                     Vezuv                                  Izvor: https://sites.google.com

vulkan-etna
                                            Etna                                                      Izvor: https://sites.google.com
popocatepetl2_f
                                Popokatepetl (Meksiko)                                                Izvor: https://sites.google.com
kilimandzaro-sa-6000-metara.jpg
                                                 Kilimandžaro (Tanzanija)                                                      Izvor: https://sites.google.com
krakatau_04
                     Krakatau (Indonezija)                              Izvor: https://sites.google.com
fudži.jpg
                                                  Fudži (Japan)                                                                       Izvor: https://sites.google.com
Mauna Kea (Havaji).png
                                                     Mauna Kea (Havaji)                                                                   Izvor: https://sr.wikipedia.org

 

Stvoren veštački list koji može da obavlja fotosintezu 

aeb492336c5690bbeb3eb42716b6c50b_L
Izvor: http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu
Prvo „veštačko lišće na svetu“, koje sadrži hloroplaste izvučene iz biljaka kako bi proizvodilo kiseonik, moglo bi da bude korišćeno kako bi se astronautima omogućio kiseonik tokom dugih svemirskih putovanja, piše “Independent”. Lišće, koje je stvorio student Kraljevskog koledža umetnosti Džulijan Melkiori, apsorbuje vodu i ugljenik poput pravih biljaka ali je napravljeno od čvrstih proteina svile koji bi mogli da astronautima omoguće preživljavanje tokom dugih svemirskih putovanja.

 

Drveće može da eksplodira

Screenshot_108.png
 Hura Crepitans           Izvor: http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm
Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans) u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Iako je ovo pozitivno, ukoliko imamo na umu razmnožava nje, sam čin eksplozije može biti fatalan po život. Zbog svog neobičnog svojstva još se naziva i Drvo dinamit.

 

Bakterija koja jede plastiku

Ideonella sakaiensis 201-F6 – tako se zove bakterija o kojoj su prvi put pisali japanski istraživači . Do sada su bile poznate samo gljive koje razgrađuju plastiku. Ali te bakterije očigledno imaju dva enzima pomoću kojih razgrađuju plastiku – polietilen tereftalat (PET), tvrde istraživači iz tima Šosukea Jošide iz Tehnološkog instituta Kjoto.

Do takvog saznanja naučnici su došli tako što su iz jednog postrojenja za recikliranje plastičnih flaša uzeli 250 uzoraka – tla, otpadnih voda i blata. Proučili su te uzorke u laboratoriji kako bi saznali ima li u njima mikroorganizama koji su u stanju da razgrade tanki sloj polietilena. U jednom od uzorak pronašli su bakteriju koju su nazvali Ideonella sakaiensis 201-F6

Tokom daljih istraživanja pokazalo se da se ta bakterija ne nalazi samo u tečnosti, već i u samoj plastici. Ćelije su međusobno bile povezane i tako su se i održavale na površini plastike.

Istraživanje je trajalo 60 nedelja, pri konstantnoj temperaturi od 30 stepeni Celzijusa, sve dok bakterije nisu u potpunosti pojele plastiku. Naučnici su identifikovali dva enzima koji su odgovorni za taj proces: jedan od njih plastiku pretvara u među-proizvod, a drugi taj među-proizvod dalje obrađuje, sve dok na kraju ne preostanu tereftalne kiseline i glikol. Oni nisu otrovni za okolinu.

Ideonella-sakaiensis-breaks-down-PET
Izvorhttp://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

Reference:

http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7153/820/bakterija-koja-jede-plastiku

http://www.dw.com/sr/super-bakterija-koja-jede-plastiku/a-19115052

http://marketbusinessnews.com/bacterium-ideonella-sakaiensis-gobbles-plastic-may-holy-grail-pollution-battle/128307

http://www.reciklirajte.me/reciklaza/vrste-reciklae

http://www.energetika-net.com/vijesti/zastita-okolisa/otkrivena-bakterija-koja-jede-plastiku-22532

http://www.protecta.org.rs/public_docs/Kom_otpad_i_reciklaza.pdf

http://ekotim.net

http://www.novimagazin.rs

http://www.cefix.rs/vesti/ekologija/item/1334-stvoren-ve%C5%A1ta%C4%8Dki-list-koji-mo%C5%BEe-da-obavlja-fotosintezu

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1173082-sjajno-napravio-list-koji-vodu-i-svetlost-pretvara-u-kiseonik-video

http://keys.lucidcentral.org/keys/v3/eafrinet/weeds/key/weeds/Media/Html/Hura_crepitans_(Sandbox_Tree).htm

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882844

http://www.ecofenix.rs/zanimljivosti.html

http://www.opsteobrazovanje.in.rs

https://sites.google.com/site/prirodnekatastrofe236/vulkani

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s