Plastični otpad

Sve veći broj proizvoda se pakuje u plastičnu ambalažu. Takođe se i proizvodi mnogo plastičnih materijala koji su danas našli svoju svrhu. Upotreba plastičnih materijala je sve veća jer kao materijal odgovara na mnoge funkcionalne potrebe koje čoveku odgovaraju. Sve to ima svojih prednosti i mana. Međutim, s obzirom na današnja znanja i tehnologije i te mane se  mogu pretvoriti u prednosti ukoliko se održivo upravlja sa plastičnim otpadom.

Izvor: http://ekospark.com

Kako bi pronašli odgovarajuće metode za upravljanjem plastičnim otpadom potrebno je prethodno upoznati se sa plastikom i izvorima nastanka plastičnog otpada. S toga ćemo odgovoriti na sledeća i još mnoga druga pitanja. Šta je plastični otpad? Gde nastaje? Za šta se upotrebljava? Koje su vrste plastičnih materijala? Koje su prednosti, a koje mane? Kako plastika utiče na zdravlje?

Počnimo. 🙂

Plastika je našla široku primenu u našem društvu. Koristi se u domaćinstvu, industriji, građevini, medicini… Plastični materijali se koriste za pakovanje raznih proizvoda, od plastike se proizvode i građevinski materijal (prozori, vrata…), u medicini se mogu sresti špricevi, pipete, kese, kutije… 

 

Резултат слика за plasticni otpad
                                        Plastični otad                                        Izvor:  http://www.ekokuce.com
Izvor: http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=51642#.WXWxVYSGPIU
Otpad
Medicinski otpad   Izvor: http://prsha.stageandtest.com/info/vijesti/sa-deponija-se-siri-zaraza-04-03-2016

Velike količine plastičnog otpada se stvaraju u domaćinstvu i industriji, a posebnu opasnost može predstavljati plastični otpad iz zdravstvenih ustanova, koji može biti potencionalni izvor zaraza. S toga je neophodno pažljivo rukovoditi sa njim. 

Plastika (plastične mase) predstavlja veštačke materijale proizvedene od sintetskih ili polusintetskih smola i različitih dodataka (omekšivača, stabilizatora). Plastičnost je opšte svojstvo  i mogućnost da se nepovratno deformišu bez pucanja.

Plastika se proizvodi od nafte. Danas postoje razne vrste plastike:

  1. Poliester (PES) – vlakna, tekstil;
  2. Polietilen tereftalat (PET) – flaše za gazirana pića, tegle, pakovanja za mikrotalasno zagrevanje;
  3. Poliethylen (PE) – kese u radnjama, plastične flaše…;
  4. Polietilen visoke gustine (HDPE) – flaše za deterdžente, mleko, plastične kutije;
  5. Polivinil hlorid (PVC) – cevi, zavesse za tuš, podovi, prozori, vrata;
  6. Polivinilden hloris (PVDC) (Sarin) – ambalaža za hranu;
  7. Polietilen niske gustine (LDPE) – ambalaža za hranu, baštenski materijal, zavese za tuš;
  8. Polipropilen (PP) – čepovi za boce, plastične cevi, cevčice za piće, branici za kola;
  9. Polistiren (PS) – tanjiri, pribor za jelo, CD;
  10. Polistiren visoke otpornosti (HIPS) – čaše za jednokratnu upotrebu, ulošci za hladnjake;
  11. Poliamidi (PA) najloni- četkice za zube, delovi kola;
  12. Akrilonitril butadien stiren (ABS) – tastature,;
  13. Polietilen/Akrilonitril butadien stiren (PE/ABS);
  14. Polikarbonat (PC) -naočare, bezbednosni prozori, sočiva;
  15. Polikarbonat/Akrilonitril butadien stiren (PC/ABS) ;
  16. Poliuretani (PU) – pena za jstuke, termoizolacione  pene, površinski premazi.
simboli-reciklaze-flase-600x386
     Simboli plastike                                                  Izvor: http://web-tribune.com

Uticaj plastike na zdravlje ljudi 

Pored svih prednosti, plastika može imati i negativne posledice na zdravlje ljudi. Potrebno je znati simbole plastike kako bi znali više o njoj i njenom dejstvu na zdravlje ljudi. Navešćemo neke primere kako bi Vam skrenuli pažnju i ukazali na uticaj plastike na zdravlje. 

PET (PETE) – namenjene su za jednokratnu upotrebu jer postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimoni, hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Mogu ispuštati i kancerogene elemente.

HDP (HDPE) – može se reći da je dobra plastika, ima najmanje verovatnoće da će ispuštati negativne hemikallije u vodu.

PVC (VVV) – ispušta otrovne materije, koje utiču na delovanje hormona u ljudskom telu.

LDPE    ne ispušta hemikalije u vodu.

PP – takođe “dobra” plastika koristi se za flaše u koje se pakuju sirupi ili čaše za jogurt.

PS –  u vodu ispušta kancerogenu materiju stiren.

PC – najlošija plastika za prehrambene proizvode jer izlučuje hemikaliju BPA. 

Prednost plastike:

  1. Zamenjuje neke materijale;
  2. Lagana je, ali i dovoljno jaka;
  3. Korisna u mnogim industrijama;
  4. Postoje razne vrste plastike;
  5. Jeftina za proizvodnju;
  6. Dobra fizička i hemijska svojstva;
  7. Nema mirisa. 

Nedostaci:

  1. Dug vremenski period razgradnje;
  2. Zagađenje životne sredine;
  3. Ugrožava opstanak živih bića u morima i okeanima;
  4. Nemogućnost sterilizacije.

Na plastiku ne treba gledati kao na nešto negativno. Ona je vrlo rasprostranjena i ima dosta pozitivnih osobina, što se i može iskoristiti. Kako je proizvod široke primene i pošto imamo znanja onda bolje birati plastiku koja bar ne ispušta neke negativne materije. 

 Kako smanjiti količine plastičnog otpada???

Usled sve veće upotrebe i proizvodnje plastičnih materijala stvorile su se i velike količine otpada, sa kojim se teže izlazi na kraj usled nekoliko glavnih izazova. Neki od njih su nedostatak finansijskih sredstava, nedovoljni stepen reciklaže, ne razdvajanje otpada… Ali hajde da se odupremo dosadašnjim uverenjima i da se borimo za čistu i zdravu životnu sredinu.

Pošto je plastika danas relativno neizbežni materijal količine plastičnog otpada treba da se smanje na mestu nastanka. Pre svega bi trebalo da se smanji kupovina plastične ambalaže. Zatim, kad idete u kupovinu ponesite svoje torbe.

Smanjenju količina otpada možete doprineti njegovim odvajanjem od ostalog smeća, kako se bi se ne bi smanjila reciklabilna moć. 

Ovim savetima ne samo da Vi možete doprineti smanjenju zagađenja životne sredine, nego možete naučiti i svoju decu kako da doprinesu lepšoj i čistijoj okolini. Osim toga, na plastiku možete gledati kao i na mogući izvor zarade. 

Nemojte se podcenjivati i misliti da pojedinac ne može da doprinese. Može i te kako. Neko će od Vas videti, naučićete decu pa će i oni nekome skrenuti pažnju. Od malih stvari se kreće. 

Nakon ove teme, i činjenica koje su uzete u obzir možemo zaključiti da iako se stvaraju velike količine plastičnog otpada rešenja postoje. Šta više, može se od toga napraviti unosan posao sa otvaranjem radnih mesta. Što je našim građanima i potrebno. Time se i čuva životna sredina, ljudi zapošljavaju, ali se i širi ekološka svest.

Ukoliko želite da pročitate nešto više o istorijskom razvoju plastike pogledajte sledeći link http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike 

Reference:

https://sh.wikipedia.org

http://ekotim.net

http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike

http://web-tribune.com/zdravlje/koliko-nas-truju-plasticne-flase-evo-sta-znace-simboli-na-dnu-ambalaze#

http://tehnika-informatika.com/drugi-pisu/plasticni-otpad-je-opasniji-od-klimatskih-promjena/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s