Kopnena životna sredina

 

Picture 136.jpg U ovom postu ćemo objasniti šta je kopnena životna sredina, sastav, osobine i značaj zemljišta.

Kopnena staništa predstavlja sredinu na kojoj su nastanjena živa bića. Ona mogu biti prirodna i kultivisana. Kultivisana staništa predstavljaju staništa koja uređuje čovek.

Priroda su šuma, livada. Kultivisana  staništa su njiva, park, voćnjak, vinograd, povrtnjak. 

56.jpg
Park
ju
Vinograd
                          Šuma                              Izvor:  http://poljoprivredaiselo.com 
Pokreće se kampanja za osiguranje gazdinstava, njiva i pašnjaka
Njiva                  Izvor: http://www.juznibanat.rs

Zemljište predstavlja tanak sloj Zemljine kore koji ima neposredan kontakt sa vazdušnom i vodenom sredinom, nastaje međusobnim delovanjem svih elemenata i pojava iz litosfere, atmosfere, biosfere i hidrosfere. Zemljište čini tri faze, čvrsta, tečna i gasovita. 

Čvrstu fazu čine minerali. Tečnu fazu čini voda koja se nalazi u porama zemljišta. Najčešće se javlja kao hemijski vezana voda (ulazi u sastav minerala). Gasovitu fazu čini zemljišni vazduh. Zemljišni vazduh je smeša gasova koja zauzima pore koje nisu ispunjene vodom. U zemljišnom vazduhu se nalazi oko 79% N, 20,3% O2 i oko 0,15-0,65% CO2. Vazduh koji se nalazi u zemljištu se značajno razlikuje od atmosferskog vazduha. Njegovo prisustvo neophodno je biljkama za rast i bakterijama za vreme mineralizacije organskih materija.

Osobine kvalitetnog zemljišta su:

  • Ima dovoljno vazduha;
  • Duboke podzemne vode;
  • Brzi procesi mineralizacije;
  • Voda se brzo proceđuje;
  • Bogato mineralima…

Karakteristike zemljišta zavise od:

  • Reljefa ;
  • Geološke građe;
  • Klime i vegetacije;
  • Hidrografskih i hidroloških parametara i
  • Starosti samog zemljišta.

Faktori koji utiču na formiranje zemljišta 

  1. Ljudske aktivnosti 

Čovek svojim postupcima utiče na kvalitet životne sredine. Industrijalizacija i urbanizacija su doprinele značajnim promenama kvaliteta zemljišta ali i smanjenju poljoprivrednih površina. Ljudske aktivnosti značajno utiču na formiranje zemljišta ali i za narušavanje njegovog kvaliteta. Aktivnosti koje utiču na formiranje zemljišta su ozelenjavanje ili seča šuma, navodnjavanje, erozija, izgradnja, isušivanje bara, reka i jezera, razvoj industrije, građevina…

2. Klima

Klima takođe ima uticaja na formiranje zemljišta. Od klime zavisi brzina raspadanja organskih materija, brzina mineralizacije humusa, vlažnost zemljišta. 

3. Vegetacija, flora i fauna

 Zemljište je životna sredina za mnoge organizme. Narušavanjem kvaliteta zemljišta  smanjuje se i njihova brojnost što utiče na procese formiranja zemljišta. Od vrste vegetacije, flore i faune zavisi i tip zemljišta. 

Živi organizmi u zemljištu razlažu otpadne materije ali i ostavljaju iza sebe kanale. Prisustvo ovih kanala u zemljištu poveća njegovu poroznost zemljišta kao i količinu prisutnog vazduha i vode i na taj način utiču na fizičke osobine zemljišta. 

Sastav zemljišta zavisi od količine i sastava  organskih ostataka. Tokom raspadanja bljaka dolazi do stvaranja humusa. A kvalitet i količina će zavisiti od biljne vrste. 

Fizičke osobine zemljišta 

  • Specifična masa (gustina) čvrste faze zemljišta;
  • Zapreminska masa zemljišta;
  • Poroznost zemljišta;
  • Vlažnost zemljišta;
  • Vodopropustljivost zemljišta;
  • Kapilarnost, i dr.
Zaspecifična masa zemjišta je jedinica zapremine čvrste faze zemljišta osušenog na 105°C, bez šuljina (pora), i izražava se u  g/Cm  ili  kg/m3.   
Zapremisnka masa predstavlja specifičnu masu zemljišta u prirodnom sklopu, kod koga su sve pore popunjene vazduhom. Veličina zapreminske mase zavisi od mineralne srukture, sadržaja humusa, zbijenosti i poroznosti. 
Poroznost zemljišta je ukupna zapremina svih pora među čvrstim česticama u jedinici zapremine zemljišta u nenarušenom stanju. 
Vlažnost zemljišta  jeste kvanititativan sadržaj vode u zemljištu. Vlažnost je važna za transformaciju i migraciju supstanca u zemljištu, za procese rastvaranja, bubrenja, smanjivanja zapremine pri isušivanju, apsorpcije gasova, toplotni kapacitet zemljišta.
Vodni kapacitet je količina vode koju je zemljište sposobno da primi i zadrži .
Vodopropustljivost tla je osobina zemljišta da propušta određenu količinu vode. Vodopropustljivost zavisi od poroznosti, koja je uslovljena strukturom, stepenom zbijenosti i stanja vlažnosti. (Peskovita zemljišta imaju veću vodopropustljivost, jer kod njih preovlađuju krupne pore.)

Morfološke osobine zemljišta

Za utvrđivanje morfoloških osobina tla iskopava se profil zemljišta. Profil zemljišta je vertikalno iskopan sloj zemljišta po dubini do matične stene ili do 2m dubine.  Profil zemljišta je izdeljen na genetičke horizonte.  Genetički horizonti su horizontalne zone na profilu zemljišta koje se međusobno razlikuju. Broj horizonata nije isti kod svih zemljišta. 

Genetski mlada zemljišta imaju samo dva horizonta, a genetski stara zemljišta mogu ih imati i više. 
 
Najvažnije morfološke osobine tla su:
  1. Sklop (građa) profila, 
  2. Dubina zemljišta i njegovih pojednih horizonata, 
  3. Boja, 
  4. Mehanički sastav, 
  5. Struktura (agregatni sastav), 
  6. Zbijenost, 
  7. Aktivnost zemljišne faune i dr. 
Svaki horizont ima svoj naziv i označava se određenim latiničnim slovom O, A, B, C, E, R.
Zemljišni horizonti
Dubina zemljišta je veoma važna za procese apsorpcije, adsorpicje, rastvaranja, infiltracije vode i prodiranja zagađujućih supstanci u  zemljište. 
Boja zemljišta  je indikator mnogih hemijskih i bioloških procesa u zemljištu. Humusne supstance daju crnu i smeđu boju. Oksidi i hidroskidi daju gvožđa daju crvenkastu i žutu boju, a jedinjenja dvovalentvnog gvožđa sivkastozelenu i sivkastoplavičastu boju. 
Zbijenost zemljišta zavisi od sastava, poroznosti, agregatnog sastava, aktivnosti zemljišne faune i dr. Zemljište prema zbijenosti dele se na: 
 
  • Jako zbijena, 
  • Zbijena,  
  • Rastresita,  
  • Sipkava. 

Zbijenost je važna za kretanje voda, otpadnih voda, vazduha – aeraciju, prodiranje zagađujućih supstanci i dr. 
 

Značaj zemljišta

  • Izvor hranljivih materija za biljke;
  • Životna sredina za mnoga živa bića;
  • Rezervoar gena  ;
  • Izvor hrane za ljude;
  • Izvor sirovina ( voda, pesak, šljunak, minerali…);
  • Mesta za izgradnju fabrika, stanova;
  • Arhitektonsko i istorijsko nasljeđe…

 

Reference:

http://studenti.rs/skripte/biologija-ekologija/zemljiste-i-degradacija-zemljista/

Dragan Veselinović * Dragan Marković 
Verica Agatonović – Malinović * Verica Tomić 
IZVORI ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE 
Udžbenik za drugi razred srednje škole
Zavod za udžbenike Beograd

 

Dragan Marković – Dragan Veselinović * Verica Tomić * Verica Agatonović – Malinović
Ispitivanje tla, vode i vazduha
udžbenik za II razred srednje škole 

Godina izdanja: 2008

Izdavač: Zavod za udžbenike Beograd 

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s